IZ UGLA MENTORA
31 маја 2018 - belgrade

IZ UGLA MENTORA

 

Često smo pisali o iskustvima i veštinama iz ugla stratapova, a sada smo rešili da okrenemo objektiv prema mentorima. U rastu biznisa ili startapova ključnu ulogu imaju upravo mentori, i otud ovaj zaokret.

O izazovima i benefitima koje donosi mentorski rad razgovarali smo sa Ljiljanom Ršumović, biznis diveloerkom, facilitatorkom i mentorkom sa trogodišnjim iskustvom, i sa Lukom Pejovićem, koji je tek počeo da se bavi mentorstvom i želi da se razvija u tom pravcu. Njih dvoje su mentori u Impact Hubu Beograd i rade sa startap preduzećima iz različitih industrija. Njihove perspektive, iako različite, poklapaju se sa našim uvidom u to koje su veštine neophodne za dobar mentorski rad.

I Ljiljana i Luka rekli su da je najvažnija stvar, i ujedno najveći izazov metorskog rada, ne davati startapu gotova rešenja, nego ih, da citiramo Ljiljanu, starom sokratovskom metodom majeutikom

pitanjima dovesti do svojih rešenja.

Na našem tržištu primećena je teškoća da startapi mentorsko pitanje, inače sročeno po uzoru na najbolje svetske prakse, prebace u kontekst svog konkretnog biznisa i putem njega dođu do svog rešenja. To zahteva od mentora da preformuliše  pitanja tako da startapima budu korisnija i inspirativnija. Mentori stoga moraju dublje da upoznaju specifičnost poslovanja svakog pojedinalnog startapa, a da pritom izbegnu zamku prelaženja granice i ulaska u konsalting.

Tako unapređen odnos između mentora i startapa kreira veću vrednost, važnu za sve strane. Mi u Impact Hubu to unapređenje prepoznajemo kao jedan od svojih prioriteta.

A evo šta su o svojim mentorkim iskustvima rekli Ljiljana i Luka.

 

LJILJANINA PRIČA

Zaljubljen čovek nije realan. A može se biti zaljubljen i u sopstvenu kompaniju, sopstvene proizvode, usluge i ideje, što je čest slučaj. U svetu biznisa zaljubljenost znači da se tržište ne sagledava realno, da se ne vidi jasno koliko proizvod ima prolazTI , kakva je konkurencija…

Kao mentor, prvo sagledam pozitivnu stranu te „biznis“ zaljubljenosti. Znate, ta zaljubljenost ima moć da pomera planine. Uporna je i, dok traje, gradi čvrst temelj za izdržavanje svih izazova koje donosi realnost, sa kojom se klijent kad-tad mora suočiti i u koju polako mi mentori moramo da ga uvedemo.

Svakog dana učim da slušam

Ovo je samo jedan od razloga što veštinu slušanja smatram za najvažniju i najveću mentorsku veštinu.

Mentor jednostavno mora ume da sluša stare stvari novim ušima. A slušanje uključuje set veština koje zahtevaju svakodnevni rad na njima. To su komunikacione veštine, facilitatorske veštine, strpljenje, razumevanje, taktičnost, pregovaračke sposobnosti… U tu vrstu edukacije ulažem kontinuirano. Idem na sve relevantne obuke i treninge i dobro za to plaćam. Ali za mene je to investicija, a ne trošak.

Na tim edukacijama permanentno se uči kako ne davati gotova rešenja klijentu, već ga pravim pitanjima navesti da sam dođe do rešenja. Nešto kao Sokratova majeutika. Takođe, naša je uloga i da predočimo gde su rizici i problemi, da navedemo klijenta na pravi put, ali konačno rešenje i odluku donosi on sam.

Evo jednog mog iskustva, koje lepo ilustruje sve što sam rekla.

Više pitam, manje odgovaram

Bila sam mentor kompaniji koja se bavi proizvodnjom nameštaja. Vlasnik je morao da unese inovacije u dizajn jer je imao za cilj da se plasira na inostranom tržištu. Pronašao je dizajnera iz Francuske, čije su mu se ideje i predlozi veoma dopali, ali mu je ponuda u tom momentu izgledala preskupo. Tokom mentorske sesije razmatrali smo više opcija za pronalaženje biznis modela za angažovanje konsultanta – dizajnera. Jedna od mogućnosti bila je da konsultant podeli rizik sa vlasnikom tako da ne naplati dizajn već da, ako garnitura bude najprodavanija na sajmu, podele profit godišnje prodaje na pola. Na sesiji sam nagovestila veliku mogućnost da vlasnik manje zaradi ukoliko sa konsultanitom deli rizik i profit, ali nisam insistirala jer, da ponovim, mentor ne daje gotova rešenja, a i insistiranje bi moglo da ima kontraefekat. Vlasnik je odabrao model da podeli rizik, garnitura koja je redizajnirana bila je najprodavanija te godine, a tih 50% koje je konsultant naplatio bilo je mnogo više od njegove početne ponude.

Vlasnik se posle svega setio naše mentorske sesije, zahvalio mi se i shvatio koliko je naučio. Rezultat cele priče je taj da konsultant i dan-danas radi za pomenutu kompaniju, ali po drugačijem i povoljnijem biznis modelu. Inovativnost je dobijena, dobra saradnja između klijenta i konsultanta je uspostavljena, a klijent je razumeo grešku u proceni i iz nje izvukao pouku. Da sam ja insistirala, narednog puta on verovatno ne bi imao izoštrenu precepciju za taj momenat u pregovorima. I to jeste najveća satisfakcija za mentora.

Poštovanjem stičem poštovanje

Zaista uživam u mentorskom radu jer pomažem biznisima, ali i sama učim od klijenata. Naučila da, ako nešto možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš. Svako od njih ima jasan cilj i viziju kojima teži, i to je velika moć. Moja iskustva su uglavnom pozitivna jer verujem da ono što emituješ to i privlačiš, a tako se i dešavalo u mom slučaju. Uglavnom sam imala klijente sa kojima delim iste vrednosti. Doduše, jeste bio izazov što sam često sedela preko puta vlasnika kompanije koja ima tradiciju dužu nego što ja sama imam godina, ali to sam uvek prevazilazila velikim i iskrenim poštovanjem prema rezultatima koje je kompanija postigla tokom svog postojanja.

LUKINA PRIČA

Iako nemam formalno mentorsko iskustvo, saradnja sa osnivačima i startapima mi omogućava da prepoznam glavne izazove koje uloga mentora sa sobom nosi. Za početak, tu je definisanje uloga i obaveza mentora. Definisanje uloge je, iako apsolutno neophodno, izuzetno teško zbog nepredvidljivosti daljeg razvoja startapa. S jedne strane, moguće je definisati vremenski okvir angažovanja, oblast ekspertize i obaveze mentora, a s druge strane – jako je teško predvideti intenzitet savetovanja, očekivanja preduzetnika, njihovu spremnost na saradnju i njihove realne potrebe u budućnosti.

Pitam se šta kad preduzetnik ima nerealna očekivanja?

S obzirom na to da je cilj saradnje mentora i klijenta da obe strane budu zadovoljne, za jednog mentora bi situacija u kojoj se njegovi saveti ne prihvataju, uprkos smislenosti i svrsishodnosti, bila jako frustrirajuća. Primetio sam da se dešava da intenzitet savetovanja prevazilazi inicijalno očekivanje i samim tim mentorove vremenske i druge kapacitete. Kako da se izbegne razočaranje preduzetnika zbog kvaliteta mentorstva, koje nije zaista loše već se samo ne poklapa sa očekivanjem preduzetnika? Šta kad se dogodi da je nemoguće intenzivirati mentorstvo zbog manjka vremena mentora, a u situaciji kada je za startap to sudbinski važno? Zatim, razmišljam i o situacijama kada se na početku saradnje nije moglo predvideti koji nivo zalaganja i ekspertize je neophodan, što može dovesti do nekompatibilnosti mentorovih sposobnosti i stvarnih potreba preduzetnika. Pitam se i kako sprečiti zloupotrebu mentorskog poverenja, naročito u slučaju ustupanja mentorovih kontakata ili drugih resursa preduzetniku?

Neophodna je stalna edukacija

Nameravam da se u budućnosti razvijam kao mentor, ali shvatam svu kompleksnost te uloge i to da mentorski rad zahteva ozbiljnu edukaciju i posvećenost. Kada se ovlada setom alata za prevazilaženje izazova kojih sam svestan, verujem da taj posao može da donese mnogo koristi za obe strane. Mentor može ne samo da dovede preduzetnika do dobrih rešenja, već i da puno nauči od njega. Startapi svojom inovativnošću mentoru širi vidike i unapređuje ga, što mu može puno pomoći u karijeri.