Najteža stvar kod uspeha

 

Ponekad, jedna od najtežih stvari kada je u pitanju uspeh jeste odgovornost koja sa njim dolazi. Niste u pitanju samo vi, već je u pitanju i uticaj koji imate i stvarate oko sebe. U razgovoru sa Jose Antonio Morales-om  – osnivačem Fear & Fail-a, diskutovali smo kako se plašimo uspeha na veoma sličan način tome kako se plašimo neuspeha. Često, ovo više ima veze sa problemima društvene validacije i pritisaka. Neuspeh može da bude opasan zbog očekivanog osećaja sramote – negativne pažnje od strane prijatelja, i pada ispod proseka. Isto tako, uspeh je rezultat dodatnog rada, povećavanja svojih kapaciteta, rasta zajedno sa onim što gradimo, ali je takođe i uzdizanje iznad zamišljene granice koja je društveno nametnuta da bi se očuvao društveni konsenzus i status quo. Mnoge kulture nameću vrednosti socijalnog izjednačavanja kao načina da se očuva društveni mir – dakle ne podržavaju uzdizanje iznad granice proseka i disrupciju sistema. Srbija je jedna od takvih kultura – ovo znači da uspeh može da ugrozi veze i može biti viđen kao druptvena distrupcija.

Biti isti je često sinonim za biti jednak. I tu je sigurnost u deljenju iste sudbine, čak i ako je u pitanju jako bleda sudbina. Čim se istaknete, povezani ste sa negativnim ponašanjem i pretpostavkom da mora da ste uradili nešto sumnjivo čim ste tu gde jeste. Sigurno niste sve to postigli prateći pravila, je l’ da? Ako ste zaradili novac, mora da ste se upustili u neki sumnjiv biznis. To može biti tačno, naravno, ali je opšte mišljenje da je uspeh rezultat sumnjivih aktivnosti dok se ne dokaže suprotno. Ovo izdvajanje nosi sa sobom dosta pritiska i rizika i odgovornosti.

I više ste nego upoznati sa pričama o profesionalcima u Srbiji koji, čak i kada su zaradili novac, nisu kupili skupa kola niti su trošili novac u javnosti da bi privukli pažnju. I naravno, svi možete da zamislite stereotipične muške direktore od pre deceniju ili dve kada pričamo o tim primerima. Mi žene čak i danas preferiramo da se ne eksponiramo preterano. Često tražimo dozvolu od naših porodica – sigurnih mreža –  kao odobrenje u jurenju uspeha iznad naših muževa, dece, i dostignuća naše društvene uloge. Čujem od dosta sjajnih žena preduzetnica i uspešnih poslovnih žena da pripisuju svoje najveće uspehe porodicama. Ovo je jasan primer toga kako mi kao žene osećamo nelagodnost u našim dostignućima i kako tražimo prihvatanje. U mnogo slučajeva mi žene javno uzdižemo porodicu kao najveće dostignuće na putu ka uspehu i skromne smo – minimizujemo naša profesionalna dostignuća i čak pripisujemo uspehe drugima za ono što smo mi postigle. Jasan znak pokušavanja uspostavljanja društvenog reda.

Kako izgleda vaš strah od uspeha?

belgrade

belgrade