Nomen est omen – Ako ste osnivačica, tako se i predstavljajte
9 маја 2018 - belgrade
Članak je napisala Gaia Montelatici, osnivačica Impact Hub-a Beograd
Hvala Gaia! 🙂

Postati osnivačica je posebna vrsta adrenalinskog udara. Kad se osećate kao da hodate iznad zemlje. Kad ste dovoljno hrabri da se borite za svoju viziju. Osećate leptiriće u stomaku i uzbuđenje, a izazov vas nosi van zone komfora.

Moje simptome neki nazivaju „groznicom osnivača“.

Dok ovo pišem, baš to osećam u stomaku, u srcu, u glavi. Postajem suosnivačica „Venture Growth Acceleratora“.

Prvi put sam biznis anđeo

I taj osećaj me, poput emotivnog vremeplova, vraća u 2014, kada smo Nenad i ja osnovali „Impact Hub Beograd“. Bilo mi je isto ovako.

Groznica je jaka zato što se ništa ne dešava preko noći i zato što je ovo prva prekretnica u dugoročnom biznis planu na kom, zajedno sa timom stvaralaca u Impact Hubu, radim već neko vreme.

Prvi put sam biznis anđeo i istovremeno izvršni direktor Venture Growth-a, koji ima misiju da povećava broj i skalababilnost startapova iz Srbije u kojima su donosioci odluka i žene.

Leptirići nisu tu zbog zvučnih titula. Leptiriće budi to što sam uspela da steknem osnivačko iskustvo, što sam definisala i ostvarila svoju viziju da pokrenem promene u praksi i realizujem ih.

Jednom osnivačica, uvek osnivačica! Iako se uloge u biznisu mogu menjati.

Treba da budemo svesne da smo liderke

Razmišljala sam dosta o značenju reči „osnivač“. Pitala se u čemu je razlika između osnivača i vlasnika.

Na svom LinekdIn profilu deklarisala sam se kao suosnivačica, a to isto mi piše u potpisu e-maila, na vizit-karti i svim ostalim mestima.

Pretpostavljala sam da bi i drugi suosnivači uradili isto to. A onda sam počela da obraćam pažnju na njihov način predstavljanja na društvenim mrežama. Pokazalo se da veliki broj preduzetnika/ca za koje pouzdano znam da su osnivači/ce ne opisuju sebe kao takve, bar ne formalno.

Ovo se posebno odnosi na žene osnivačice koje poznajem. One su podigle svoj biznis od nule, vlasnice su, uložile su u svoje  kompanije, ali ne koriste titulu “Founder” na društvenih mrežama – pogotovo dok su njihovi biznisi u ranoj fazi razvoja.

Tatjana, osnivačica i vlasnica @KadOnaVodi, podelila je sa mnom informativan članak, objavljen u časopisu „Fast Company“, gde autor kaže da preduzetnicama često nedostaje samopouzdanje i da zato izbegavaju titule adekvatne za osnivačice/vlasnice, iako to zapravo jesu.

Umesto toga, one se deklarišu kao osobe koje rade za sebe, ili rade za svoju firmu, ili upotrebljavaju opise poslova poput „specijalista za marketing“, ili izmišljaju nekakve kreativne titule.

Međutim, nijedna od ovih titula ne govori da su vlasnice biznisa.

„Zanimljivo je kako se čak i u drugim kulturama žene preduzetnice ustručavaju da javno objave svoje nominalno vlasništvo i liderstvo, iako je to činjenično stanje“, piše „Fast Company“.

Šta osnivačicu/ača čini osnivačicom/ačem?

Da budem banalna, nije to odlazak kod notara, odlazak u banku, pa u APR. Osnivačicu ne čini osnivačicom to što je fizički registrovala firmu. Ali rad na razvijanju i realizaciji vizije putem biznisa – osnivačicu čini osnivačicom.

Osnivač počinje pre početka. Pre nego što bilo ko može da shvati njegovu viziju. Pre nego što bilo ko želi da se uključi u čitavu priču.

Faunder/ka, tj. osnivač/ica, kreira, stvara. Taj proces je autonoman i nema veze sa operativnim funkcijama koje možemo obavljati u biznisu koji počinjemo.

Operativne uloge se mogu menjati, baš kao što se i naše deonice u kompaniji mogu povećati ili smanjiti. Mi ćemo menjati smer i prilagođavaćmo se kako bismo dosegli metrike na osnovu kojih naš biznis može postati održiv i profitabilan.

Bavićemo se istraživanjem idealnih korisnika, kupaca i partnera kako bismo razvili poslovne modele koji mogu da razviju naš biznis i zagarantuju mu veći uticaj i bolje rezultate. Najverovatnije ćemo sarađivati sa različitim članovima tima i profesionalcima. Ali ono što ćemo zadržati je naša konačna svrha, način razmišljanja koji nas čini osnivačima.

Nomen est omen

Da ponovim, poruka članka iz „Fast Company“ časopisa jeste da je važno kako oslovljavamo sebe jer to jača značenje, uticaj, uspeh i svest u našim lokalnim i međunarodnim ekosistemima. Time je naša poruka mnogo usklađenija sa našim delima.

Radimo ono što kažemo da ćemo uraditi i stvaramo jaču osnovu za osnivače – pogotovo kada kao žene preduzetnice delujemo kao pioniri u praksama koje nisu čak ni sistematizovane, a kamoli deo mejnstrima.