Pratim Paolin rad još otkad je preuzela aktivniju ulogu u Impact Hubu Milano kao akcionar, konsultant i mentor žena preduzetnica, posebno u tehnološkim inovativnim startapovima čiji su ciljevi profit i pozitivne promene u društvu. Konačno sam imala zadovoljstvo da je i lično upoznam na Impact Park Konferenciji u Milanu, na kojoj su glavne teme bile investicione prakse usmerene na startapove koji teže profitu i društvenom napretku. Bila je to prilika da Paola, ostali osnivači biznisa i ja razmenimo iskustva o izuzetnim postignućima žena osnivačica, ali i da se suočimo sa činjenicom da kulturne barijere možda najviše ometaju skalabilnost biznisa u čijim su vlasničkim strukturama žene.

 

Premise našeg razgovora bile su usmerene na ekonomske prilike koje liderke u biznisu kreiraju u svojim zemljama ali i internacionalno. Tako je ovo postala globalna diskusija. U Evropi – sa posebnim osvrtom na Italiju i Srbiju, žensko liderstvo u biznisu je još uvek potkopano i nerazvijeno. Pristrasnost rodnim predrasudama mora biti eliminisana kako bismo ostvarili pune potencijale za ekonomski rast.

 

Rodno izbalansirano liderstvo sa ženama na pozicijama koje imaju moć donošenja odluka za održivije i profitabilnije biznise

 

Široko realizovano istraživanje i podaci pokazuju da biznisi koje vode žene imaju bolje performanse od biznisa vođenih samo od strane muškaraca, i to u pogledu povratka uloženog novca, profita i održivosti samog biznisa.

“Kompanije sa ženama na vodećim pozicijama ostvarile su mnogo više rezultate od globalnog indeksa u prethodnih osam godina, prema analizi banke Nordea koja prati skoro 11.000 kompanija globalno”, naveo je Washington post u avgustu 2017. osvrćući se na objavljene Bloomberg rezultate. Paradoksalno, rast i skalabilnost ženskih biznisa su sporiji.

 

Zašto je to tako?

 

Predrasuda da žene nisu u potpunosti spremne da preuzmu rizike koje podrazumeva preduzetništvo duboko je usađena je u poslovnu kulturu širom sveta, ali je na ovim prostorima posebno izražena jer je neprepoznata, pa se i nije moglo raditi na njenom preispitivanju i promeni.

 

Realno stanje generalno ukazuje na veliki jaz između bilansa koji ostvaruju žene osnivačice/vlasnice biznisa i njihovog neadekvatnog i nedovoljnog pristupa kapitalu i investicijama. Ova kontradiktornost pokrenula je diskusiju, u kojoj se došlo do sledećeg objašnjanja:

 

Kulturološko-civilizacijski krug kom pripadamo počiva na patrijarhalnim vrednostima. Iako je moderno doba donelo velike promene na polju jednakosti polova, neka dubokousađena nesvesna uverenja o inferiornosti žena i dalje opstaju. Da se razumemo, ta nesvesna uverenja nemaju samo muškarci, naprotiv. U njih jednako veruju i žene.

 

Činjenica je da žene osnivačice biznisa izbegavaju da se deklarišu kao osnivačice, kao što je i činjenica da su većina biznis anđela muškarci, te da firme za kapitalne investicije takođe vode muškarci.

 

Generacijski nasleđeno nesvesno uverenje da žene nemaju kapaciteta da adekvatno upravljaju kapitalom dovodi do situacije da muškarci koji odlučuju o raspodeli kapitalnih sredstava ne daju ženama priliku da u dovoljnoj meri raspolažu kapitalom jer im je muški pristup biznisu poznat. Oni imaju osećaj da smanjuju rizik investicija i da je kapital bezbedniji kada ga prepuštaju muškarcima osnivačima, čak i kada podaci govore suprotno – da su biznisi koje vode muškarci osnivači manje uspešni od biznisa u čijim su vlasničkim strukturama žene.

 

Tema je globalno aktuelna, međutim, u Srbiji je pitanje prepuštanja investicija ženskim biznisima u ovom trenutku ključno. Zašto? Zato što je za zemlju gde su investicioni fondovi tek u začetku i gde realno ima malo kapitala od presudnog ekonomskog značaja da se taj kapital na raspolaganje prepusti onom ko je uspešniji u stvaranju profita. Dakle, nije reč samo o borbi za ravnopravnost polova i promenu društvene svesti, već i o odluci koja ima tržišni značaj i ekonomsku važnost.

 

Prilika za ekonomski rast u Srbiji znači odlobađanje od rodnih stereotipa u biznis kulturi

 

U ovom trenutku je nesporno da žene vode odlične biznise kada su (su)osnivačice i partnerke sa jednakim liderskim ulogama. U Impact Hub-u Beorad radili smo i podržali timove koje su vodile žene u startapovima i preduzećima i imali smo priliku da vidimo da je njihov performans veoma pozitivan u kontekstu našeg preduzetničkog ekosistema u nastajanju. Pratili smo njihov razvoj i veoma zanimljiv obrazac koji je pokazao da su one uspele da pridobiju prve klijente brže od timova sačinjenih samo od muškaraca. Ipak, društveni pritisak kome su osnivačice izložene ograničava njihov pozitivan uticaj i istovremeno usporava realizaciju biznis potencijala.

 

Svedoci smo široke rasprostranjenosti stereotipa vezanih za rodne uloge u biznis svetu. Žene se suzdržavaju od nazivanja sebe osnivačicama i obično prepuštaju muškom partnerima uloge direktora i lidera tokom razvoja biznisa. Drugim rečima, žene i muškarci nesvesno preuzimaju tradicionalnije rodne uloge u biznis kulturi koje očekuju od muškaraca da budu lovci i oni koji donose novac, a od žena da pružaju uslude i brinu o svemu ostalom.

 

Adresirajući ove izazove, pozvala sam Paolu da detaljnije izloži pitanje nesvesno prihvaćenih stereotipa i barijera koje takav stav predstavlja ekonomskom rastu – sa ciljem da najbolje moguće usmerimo naše aktivnosti ka napredovanju u razvijanju ekonomskih prilika.

 

Paola Perini je Impakt Investitorka, Društvena Preduzetnica, Biznis Mentorka za Ženske/Impact/Tech startapove. 

 

Gaia: Paola, da li možeš da detaljnije prikažeš činjenice o pristupu kapitalu koji imaju biznisi vođeni od strane žena?

 

Paola: Biznisi koji u vlasničkoj strukturi imaju žene uspešniji su od biznisa koje vode isključivo muškarci čak i kada raspolažu manjim kapitalnim sredstvima, podaci su Yahoo Finance. Fondacija Kauffman ustanovila je da privatne kompanije koje se bave tehnologijom, a koje vode žene, ostvaruju 35% viši ROI (return on investment – povraćaj investicije) i 12% veći prihod sa 33% manje uloženog kapitala nego iste takve kompanije u kojima su donosioci odluka muškarci.

 

U pogledu startapova, prema studiji koju je izvršio First Round Capital, kompanije u čijim su osnivačkim timovima žene nadmašuju kompanije u čijim su osnivačkim timovima isključivo muškarci za 63%, s tim da je u ženske startapove uloženo znatno manje.

 

Finansiranje je izazov za ranu fazu svake kompanije. U Sjedinjenim Američkim Državama samo 17% startapova osnovale su žene i samo 3% celokupnog preduzetničkog kapitala odlazi kompanijama koje vode žene, prema podacima koje je aprila 2018. objavio Women@Forbes.

 

Naročito je teško ženama osnivačicama koje zahtevaju ravnopravno finansiranje. Muškarci osnivači dobijaju devet puta više kapitala nego žene osnivačice (High Growth Women, Pristup kapitalu za privatne biznise obrazovane od strane National Women’s Business Council).

 

Gaia: Da li možeš da prikažeš rodne predrasude u kontekstu investicionih prilika?

 

Paola: Strukturni rodni jaz u pristupu preduzetničkom kapitalu priznata je barijera koja usporava, ili čak sprečava rast i obim startapova koje vode žene. Ovaj jaz svakako se negativno odražava na položaj žena u preduzetničkim mrežama, u kojima je svega 7% ženskih partnera.

 

Investiciono ponašanje ima inherentnu stereotipnu komponentu koja se manifestuje u “naočarima” kroz koje gledamo, razmatramo, proveravamo i procenjujemo. Ove naočare filtiriraju našu kulturu i pol. Muškarci su, po difoltu, skloniji boljem razumevanju biznis jezika i modelima kojima se muškarci vode. Ovo je standardno ponašanje pothranjeno predrasudama koje sočiva koja nosimo stvaraju. Iz tog razloga, što smo svesniji filtera kroz koje gledamo na pol i kulturu, naše rasuđivanje postaje bolje i razumnije. Povećavanje broja i liderstva žena investitorki u investicionim mrežama, VC-jevima i fondovima mi jačamo priliku i vrednost koji biznisi stvaraju.

 

Investicije koje osnažuju ženske uloge u biznisima smanjuju predrasude i vode ka boljim biznisima.

 

Gaia: Da li možeš da nam kažeš zbog čega smartamo da žene manje rizikuju?

 

Paola: Postoje diskriminatorni, kontekstualni i kulturološki podtonovi ponašanja preduzimanja rizika.

Potpuno se slažem sa istraživanjem Julie Nelson’s, rađenim za INET- Institute for New Economic Thinking. Ona kaže da je tvrdnja da su žene manje spremne na rizik nego muškarci fundamentalno metafizička tvrdnja jer se ne može empirijski niti dokazati niti opovrgnuti. Može se jedino uzdići kroz diskriminantno tretiranje žena i, sa druge strane, ohrabrivanje preteranog preduzimanja rizika u važnim ekonomskim domenima kao što su finansije.

 

Ipak, postoje razlike između muškaraca u pogledu toga kako doživljavaju rizik u specifičnim kontekstima. Kod žena spremnost na rizik ima tendenciju opadanja kada su pod stresom, dok je kod muškaraca obrnuto – kada su pod stresom, više su skloni riziku. Razlike se vide i u relaciji sa specifičnim faktorima: rizik će pomoći u ostvarivanju određenih ciljeva” faktor teži je u muškom procesu odlučivanja, dok uticaj rizika na umešane ljude ima veći efekat na ženski proces odlučivanja ili u definiciji rizika (fizički, finansijski, etički, ekološki).

 

Ali ja duboko verujem da, iako žene preuzimaju isto toliko rizika koliko i muškarci, u našoj biznis kulturi vlada uverenje rodne pristrasnosti koje može da utiče na kriterijum procene da li je preduzeće vredno investiranja ili ne. Ovo postaje sve tačnije na primeru startapova i u liderskom modelu koji preduzetnik igra.

 

Preispitivanje modela finansiranja i ponovno definisanje liderskog modela preduzeća koja vode žene ključ je za poboljšanje lokalnih i globalnih ekonomskih prilika. Ovaj problem biće predmet istraživanja i debata tokom masterclasa koji ću držati 17. maja, u Impact Hubu Beograd koa učesnica Regional Capital Market Conference – ReCap. Ovo će pomoći svim učesnicima u definisanju prave brzine rasta i skalabilnosti održivih biznisa.

 

 

Poslednji ostvrt – Nazad na naše prilike u Srbiji

 

Pozicija Srbije kao rastućeg preduzetničkog ekosistema ima prednosti prenošenja iskustava u realnom vremenu iz regiona i mnogo zrelijih ekonomskih sistema. Mi možemo da ubrzamo naš ekonomski rast podržavajući žene osnivačice koje se pokazuju kao kompetentne za pozitivne biznis performanse vodeći mešovite timove u startapovima i preduzećima koja su profitabilna i orijetisana ka rastu.

 

 

U Impact Hub-u Beograd smo identifikovali prioritete u smanjivanju stereotipizacije kako bismo ojačali rast biznisa i razvoj investicione kulture sa ciljem još većeg privljačenja stranih investicija za skaliranje startapova i biznisa iz Srbije. Konkretno, mi razvijamo:

 

  1. Naš Venture Growth Akcelerator sa prvim startapom u koji investiramo sa ženskom liderskom pozicijom
  2. Grupa Biznis Anđela sačinjena od pionira u ovom tipu investiranja iz Srbije i inostranstva, koji praktikuju biznise sa višim ciljem. To su žene i muškarci koji veruju u investiranje svog novca, znanja i svoje mreže u validiranje prespektivnih startapova iz Srbije i omogućavanje njihovog internacionalnog rasta.
  3. Zajednica Žena Osnivačica – online i offline – gde žene mogu da podržavaju i investiraju u druge žene i na taj način ih pomognu u razvoju njihovih liderskih i biznis veština, kao i razvijaju partnerstva sa ženama i muškarcima iz Srbije i inostranstva

 

Pridruži se razgovoru, postani deo naše Zajednice Žena Osnivačica!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

belgrade

belgrade