Raznolikost i preduzetništvo – motor koji pokreće Impact Hub

 

Bila je to 2009. godina i radila sam na projektu dizajniranja inkluzivnih mera u zaposlenju za SIPRU (Jedinica za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva Republike Srbije). Kao antropolog, uvek sam bila zainteresovana za prevođenje vrednosti kulturoloških razločitosti u konkretne pogodnosti. Kada sam počela da čitam “Paradoks inkluzije – Obama Era i transformacija globalne raznolikosti“, mislila sam da je knjiga to sjajno objasnila. Njene poruke su sjajno sumirale ono što smo hteli da postignemo kroz mere inkluzivnog zaposlenja i postalo mi je jasno da praksa dolazi pre politike:

  1. Inkluzija je transformativna sila.
  2. Naši postupci imaju globalan uticaj.
  3. Raznolikost i inkluzija zahtevaju nameru.
  4. Doživećemo renesansu donošenja odluka koje pokreću vrednosti.
  5. Moramo imati povišen fokus ka rezultatima.
  6. ’Bottom-up’ je isto bitan kao i ’top-down’.
  7. “Oba/i“ pobeđuju “bilo koji/ili“
  8. Prava mešovitost i inkluzija zahtevaju priznavanje naših različitosti, ne njihovo umanjivanje.

To je bilo baš pre nego što sam dobila ideju i počela da radim na razvoju biznis modela Impact Hub-a Beograd. I tada, bila sam apsolutno ubeđena da će “mejnstrimovanje” rodne mešovitosti pojačati socio-ekonomski razvoj. I dalje sam ubeđena, ali sada znam iz iskustva da politika nije prvi korak u adresiranju praznine između stvarnog i idealnog sveta. Učenje zasnovano na praksi i iskustvu jeste. Zato što praksa da ljudi sa različitim umovima, kulturama, polovima, veštinama, i pozadinama zajedno grade uključuje značajno učenje. I odatle možemo da napravimo širu razliku kada demonstriramo merljive izlaze naših mešovitih timova: kako postajemo pametniji, bolji, brži, postajemo fokusiraniji na dostavljanje vrednosti krajnjem korisniku – koji smo mi, kao i naš kupac.

Očigledno da definisanje kvota, afirmativnih dejstvenih ciljeva nas nije dovelo do očekivane ravnopravnosti polova i raznolikosti, na primer u zaposlenju, obrazovanju, političkoj zastupljenosti i sveukupnom učešću u lokalnom i nacionalnom ekonomskom razvitku.

 

Isto tako – paralelno osnivanje fondova za prikupljanje početnih investicija za mlade preduzetnike/ce (što je rezultat čiste cerebralne vežbe) dizajniranih da poboljšaju preduzetništvo, imalo je, naravno, suprotan efekat. Od kada će preduzetnik/ca  ili startaper/ka čekati na novac za početak rešavanja izazova i problema koji je identifikovao? Dakle, tada sam promenila svoju teoriju promene na praktičnije osnove i počela da rešavam problem koji sam direktno doživljavala i ispostavilo se da moj problem zapravo nije samo moj.  Tako sam se odlučila na put suosnivanja Impact Hub-a Beograd i njegovog rešavanja tog problema. Zajednica preduzetnika/ca praktičara/ki omogućila je svima da uče jedni od drugih, iskorišćavajući one razlike koje stvaraju bolje startapove i poduhvate, rešavaju probleme koji su značajni za tržišta i društvo.  Jer rešenja su značajna onda kada ih grade oni koji kroz svoje iskustvo razumeju izazove kojima se bave. Ti izazovi mogu biti različitih vrsta, raznolikosti i prirode. Tek kada preduzetnici/ce odražavaju ovu raznolikost u njihovom iskustvu, ekspertizi, industriji, polu i veštinama, tada se takvi izazovi mogu najbolje razumeti, analizirati, komunicirati, adresirati i rešiti. Da bi se to desilo, potrebno je okruženje koje omogućava razmenu između različitih doprinosilaca i olakšava uparivanje, povezivanje i unakrsnu razmenu. To je ono što predstavlja Impact Hub…

belgrade

belgrade