DA LI MEŠOVITI TIMOVI STVARAJU USPEŠNIJA PREDUZEĆA I STARTAPOVE? DEO II
16 фебруара 2018 - Impact Hub

Prepoznajući vrednost startapova vođenih od strana žena i raznolikosti u preduzetničkim timovima

Danas, nekih 8 godina nakon prvog izdanja „The Paradox of Inclusion“ (koji je nedavno objavljen u trećem izdanju u kojem se nalazi i era nakon Obame) i 6 godina otkako smo se Nenad i ja udružili da osnujemo Impact Hub Belgrade, preduzetnički ekosistem u Srbiji počinje da prepoznaje vrednost timske mešovitosti u startapovima. Ovo je već neverovatno dostignuće i ono što bih definitivno pripisala učenju kroz rad i pokazanim rezultatima koja startapovi vođeni od strane žena postižu kako ovde tako i u inostranstvu.
I to je dobar početak – gde smo u Beogradu i Srbiji – koja je deo svetskog pokreta koji podržava kako: Različite perspektive čine dinamičniju, kontaktnu i na kraju održivu organizaciju/biznis. Dakle, raznolikost i žensko liderstvo u startapovima i kompanijama nije samo stvar moralne procene – to je i PAMETAN BIZNIS.

 

Ali, počnimo od kvalifikovanja izazova sa kojima se žene suočavaju i bave u poslu:

Naravno, njegov intenzitet, manifestacije i dinamika zavise od kulture i socioekonomike vaših geografija. Međutim, uopšteno možemo pratiti izazov žena koje ulaze u „javnu sferu“ koja je tradicionalno i vekovima ostala uporište i pogon muškaraca. Stvarno se radi o „asimetričnim odnosima moći“, pomerajanju istih i tako doprinoseći održivijim odnosima, životu i poslu.

Mnogi brilijantni umovi i profesionalci sa kojima imam privilegiju da se sastajem tokom moje godišnje posete San Francisku osvrću se na sistemsku prirodu problema. Oni naglašavaju da čak i u najnaprednijoj i najrazličitijoj ekonomiji u svetu dinamike kao što su „ego – moć i kontrola resursa“ ugrožavaju rast pokazanog doprinosa žena u stvaranju bogatstva i jednakosti kroz posao … Pokušala sam da bolje shvatim kako se žene preduzetnice u Kaliforniji uspešno suočavaju sa društvenim pritiskom koji u Srbiji i južnoj Evropi često deranžira njihov fokus i od liderki startapova ih vraća u prostor uže porodice. Razgovori sa Shawn Ardaiz, David Hogson, Verna Bhargava, David Bank, Jennifer Kenny su doveli do sličnih primera i saznanja da je problem vrlo sličan po prirodi i unakrsno kulturološki – mada se manifestuje na različitim nivoima. Naravno, to je zato što je istorija učešća žena u stvaranju ekonomije, politike i preduzetničkog ekosistema mnogo dublja i jača u Kaliforniji. Tamo se diskurs vrti oko još uvek propuštene (ekonomske) mogućnosti rasta profita i biznisa koje kreiraju žene. Postoji dobro dokumentovan i neosporan disparitet u pristupu kapitalu i ulaganjima zasnovanim na pristrasnosti polova. Očigledne razlike u muškim i ženskim zaradama čak i kada se drže iste vodeće pozicije. Isto tako, žene na višim pozicijama u kompanijama u Silikonskoj dolini sve više osporavaju iskustva diskriminacije zasnovane na polu.

Ovde u Srbiji, na Balkanu i Evropi uopšte, broj startapova vođenih od strane žena je i dalje mali. Ali postoje žene koje vrlo aktivno upravljaju poslovima i vode posao ka rastu. Istovremeno, sve veći broj žena preduzetnica počinje da usavršava veštine i modele prilikom pokretanja svojih preduzeća. Veoma često, žene rade u senci i izbegavaju izlaganje i prepoznavanje. Iako mogu da upravljaju svime, one to čine iza kulisa i retko drže odlučujuće pozicije. Njihovo poslovno liderstvo nije podržano, često se ne prihvata kao nešto čemu žene treba da teže. Dakle, izazov ovde nije samo u smislu broja, već i nevidljivosti žena i kao posledica vodi ka neprepoznatom liderstvu.
Zašto nema toliko žena kao muškaraca na pozicijama odlučivanja i osnivanja u preduzećima i / ili startapovima?
Ovo je komplikovano … jer zahteva diskusiju o društvenim ulogama, kulturi „istovetnosti“ (više o ovome u „Najteža stvar kod uspeha“). Ali, ne, nećemo sada duboko uroniti u to. Pogledajmo praktične situacije.

Prvo, kada ne učestvujete? Kada ste, na primer, odvojeni od predmeta, glumaca i okruženja; kada ste vođene da verujete da to šta vi mislite ne menja stvari i naučene ste da vaš glas i akcije nemaju smisla; kada se bojite da ako mislite i postupate drugačije od većine, neko će uperiti prst u vas; kada odluka zasnovana na vašem učešću vodi negativnim rezultatima; kada ste jedine odgovorne za neuspešne rezultate; kada treba da tražite dozvolu; kad se vaša dostignuća krive i osećate da ih morate sakriti; kada se osećate krivim što provodite vreme tamo gde ne možete dovesti svoju decu …

Iskreno, da li se prepoznajete na nekim od gore pomenutih primera? JA DA! I znam da i mnogo ljudi, naročito žena i stručnjaka, stručnjaka i građana/ki koji nisu deo pozicija na vlasti. Zašto? Jer posebno u delu sveta u kom živimo – Balkana i Evrope uopšte – od obrazovnog sistema do kulturnih i sistemskih ustanova, informacije se ne stvaraju zajednički. Još uvek postoji staromodno i zastarelo uverenje da postoje oni koji znaju, i onima kojima je rečeno šta se radi taj sistem se uzima u obzir kao sigurnosna mreža, kao zaštita od “statusa quo”, porodica i društvenih uloga. Sa druge strane, činjenica da smo svi u industriji informacija (stvaranje, analiza, adaptacija, upotreba …) još uvek nije shvaćena. Niste ohrabrene da razmišljate, da izrazite svoje mišljenje, da pitate – to se često vidi kao prtnja “statusu quo”. A oni jesu – i oni moraju biti zato što su sistemi zastareli kada ne odražavaju potrebe i ne donose održiva rešenja.

Znamo da očekivanje učešća koje nije ugrađeno u kulturne prakse i vrednosti je  – samo iluzija. Opet, ne možemo promovisati koncepte rečima i zagovaranje istih ako ih prvo ne demonstriramo u našem ponašanju i načinu funkcionisanja.
Naše iskustvo u Impact Hub-u sa startapovima koje vode žene i mešovitim timovima – kako oni stvaraju vrednost

Ako ste nas upoznali, znate da je naš tim u Impact Hubu Beograd raznovrsan. Mi:
– imamo generaciju X  i generacija Y (inače “milenijalci”);
– smo vođeni od strane žene, jer sam ja žena suosnivačica;
– ukrštamo kulture (Srbija, Italija, Hrvatska itd.);
– ukrštamo veštine i industrije (antropologija, muzika, održivi razvoj, menadžment, arhitektura, matematika, IT …).

Ne postoji nacrt za ovo da uspe; mi smo pokušavali da preispitamo reorganizaciju „Holokracije“ i upravljanja usmerenim ka rezultatima. Na duže vreme se sve isplati J
Ono što se dešava jeste da življenje i borba da stvorimo poslovnu inteligenciju od naših raznolikosti, naš tim je od samog početka delio proces sa startapovima, prijateljima, mentorima i partnerima:
– Svakodnevne eksperimente i prakse o tome kako raznovrstan tim može da radi, stvara, upravlja i uspe – (mnogo grešaka, pivotiranja i zadovoljstva kada se sve uklopi)
– Olakšavanje učešća fokusirajući se na neposredne i konkretne potrebe; nije uvek u pitanju modeliranje, već više o tome kako postavljati pitanja i povezivati se sa drugima koji mogu postati članovi tima, partneri, mentori, ice-breakeri za vaše poslovanje
– Prebacivanje komunikacije od „ovo je ono što radi“ na „kako možemo poboljšati ovo počevši od onog što imamo …“; promovisanje komunikacije bez osuđivanja; čineći da se ljudi lakše usklade sa svojim ciljevima i potencijalima tako da mogu postići više svakodnevno
– Stvaranje pozitivnijih i „sigurnih“ prostora koji nagrađuju interakcije, postavljaju pitanja i razmenjuju iskustva

Ovo nam pomaže da razumemo našu okolinu i izazove sa kojima se suočavamo kao preduzetnici/ce, otkrivamo neverovatne ljude koji prototipuju ideje i stvaranje startapova i preduzeća … Pomaže nam da konstantno prilagođavamo ono što nudimo prema potrebama i prioritetima naših preduzetnika/ca i startapova.

 

Žene su počele da dolaze u Impact Hub od početka. Same su nam rekle šta traže i zašto su nam prišle. Bila sam oduševljena što sam slušala njihova neverovatna iskustva u preduzetništvu i još više što su bile spremne da zatraže i da nam veruju u dizajniraju rešenja zajedno kako bi one razvile svoje tržište i rasle. Neki od neverovatnih žena lidera u startapovima i biznisima koja poštujem i ponosna sam što radim sa njima su: Tatjana Obradović Tošić (osnivačica @KadOnaVodi), Tijana Petrović (osnivačica @Kobajagi), Dušica Boras (suosnivačica @Clever), Aleksandra Đurašić Todorović (osnivačica @AltEgo i Beauty Bar Lotions and Potions), Zvjezdana Crnogorac (suosnivačica @Via Academica), Sonja Dakić (bivša suosnivačica @Dajdaj), Dušanka Ilić (suosnivačica @MUN Planet i Hub River) …