Autorka: Natalija Kandić

Bila sam u svojoj sobi u domu, pregledala ponude za posao kad sam videla sledeće: “Kandidat mora biti konkurentan, nastojati da ostvari najbolje rezultate, mora imati pobednički stav i biti agresivan”. Pomislila sam – Šta koji đavo?

Zašto se te stvari uopšte traže? Budite agresivni? Kakve to veze ima sa bilo čim?

Onda sam se vratila korak unazad – opis posla je bio za “menadžera prodaje”.

Odmah sam shvatila da je opis posla napisan tako da se jasno vidi da traže muškarca.

Traže agresivnog i vrlo muževnog muškarca, zar ne?

Budite sigurni u sebe, imajte agresivan pristup i ostvarićete prodaju?

To uopšte nije tačno.

Preletela sam preko ostalih oglasa za posao u prodaji i shvatila sam da  to nisam ja. Nisam agresivna, neću vas terati da kupite neki proizvod, neću se truditi da povećam kratkoročnu zaradu dok ignorišem dugoročni odnos.

Kako preduzeća uopšte opstaju sa takvim ljudima u prodaji?

Kako uopšte funkcioniše taj svet?

Ko piše ove opise poslova?

Da li su za to krivi ljudski resursi ili firma?

Imala sam toliko pitanja. Bila sam tako zbunjena.

Imajte na umu da sam u tom trenutku imala 21 godinu i bila daleko od svega na šta sam navikla.

To je bio “razvijeni” svet.

Hm, ravijen … da.

Pomislila sam … ako je takva situacija u nekoj vrlo razvijenoj zemlji – kako li je to u Srbiji?

Nije mi ni padalo na pamet da bih nekoliko meseci kasnije mogla sedeti u kancelariji, u Srbiji, radeći za stranu firmu … u prodaji.

I tu počinje žurka!

Nemojte me pogrešno razumeti, volela sam taj posao,  posao uopšte nije bio problem.

Morala sam često da putujem zbog posla,  ali hej .. to je prodaja.

Nisam čak ni diplomirala, ali sam već zaključivala ugovore.

Isprva sam se uplašila. Ja sam jedna od onih milenijalaca koji izbegavaju pozive i obožavaju da šalju poruke.

Znam da to zvuči glupo, ali to je jednostavno jedna od osobina naše generacije.

U svakom slučaju, uspela sam. Zvala sam 40 ljudi dnevno.

Pomnožite to sa 5 dana u nedelji i dobićete mnogo ljudi.

A budući da sam već razgovarala sa toliko mnogo ljudi, imala sam osećaj da  mi dobro ide taj posao.

Znala sam tačno kako da im pristupim,  kako da im otkrijem osobine preko telefona i šta da im ponudim.

Za neke sam bila ekstrovertna – puna energije, pozitivna i brzo sam pričala.

Za druge sam bila potpuno introvertna – smirena, usporena i naglašavala sam samo ono što sam smatrala važnim.

Čak sam i menjala boju glasa u zavisnosti od mišljenja koje sam imala o klijentu.

Zapravo sam sve moguće metode isprobala.

Poprilično dobro je sve teklo – mogla sam i sastanke da zakazujem, nekad bih imala i 10 u istom danu.

I vjerujte mi – to je dosta sastanaka.

Pogotovu ako  sastanak zahteva i putovanje.

Ali prijalo mi je – volim kad vidim rezultate. Ako to znači da moram da radim 15 sati dnevno, u redu.

Sve to zvuči super, zar ne? Mlada devojka, nije ni diplomirala, a radi u prodaji itd.

Nije loše.

Osim jedne sitnice – ljudi.

Ono što treba da znate je da sam radila sa različitim ljudima  – mlađim, starijim, visoko obrazovanim, neobrazovanim, iskusnim, neiskusnim, profesionalnim, neprofesionalnim itd.

Neki od njih su odbijali sastanak jer im se nije dopadala ponuda.

Neki su odbijali je nisu u potpunosti razumeli brend.

Neki  su bili nekulturni, a bilo je i onih koji nisu hteli ni da čuju ponudu.

I sve je to u redu.

Jer vaš pravi klijent je onaj koij u vama, vašoj ponudi i vašem brednu prepozna vrednost.

To zapravo važi za obe strane.

Ja sam odbila da sarađujem sa nekim ljudima jer sam smatrala da ne bismo mogli nikakvu korist jedni iz drugih da izvučemo.

Kada sam otišla na svoj prvi sastanak, imala sam tremu kao i svaki 20-godišnjak.

I to je sasvim normalno.

Jer na kraju krajeva, vi ne prodajete samo fizički proizvod već  i odnos.

Bila sam i vrlo nesigurna. Nisam očekivala da će me tretirati kao kraljicu, samo sam se nadala pravom sastanku.

Da, pogodili ste. Sastanak je bio užasan.

Osećala sam se kao da sam previše mlada, nekompetentna i kao da sam se previse izvinjavala.

Ali nisam bila kriva za to. Čovek s kojim sam imala taj sastanak je bio vrlo nekulturan, nametljiv, agresivan I delovalo je kao da mu je samo kratkoročna zarada bitna, a ne i dugoročni odnos sa brendom koji sam zastupala.

To me podsetilo na onaj intervju za posao od pre nekoliko meseci.

Takođe, gledao mi je sve vreme u izrez  odnosno u  gotovo nepostojeće grudi (da, mnogi od nas ne vole da razmišljaju na tu temu ali istina je.

Kao što ste već možda pretpostavili, nismo sklopili saradnju. Hvala bogu.

Tako da ovo je podsednik za ve žene koje se bave prodajom i ponudama – očekujte sve, budite spremne da reagujete na sve ali nemojte nikome dozvoliti da se ponaša loše prema vama. Jer na kraju krajeva – uvek ali stvarno UVEK morate da odbijete lošu ponudu i što je najvažnije morate da odbijete dogovor sa pogrešnom vrstom ljudi.  

belgrade

belgrade