Startup vs. Business – sličnosti i razlike
2 септембра 2019 - belgrade

U Srbiji se, zbog prirode jezika, termini startap, (mali) biznis i preduzetništvo često mešaju. Za početak, proći ćemo kroz ključne razlike među ovim terminima, a onda ćemo objasniti šta podrazumeva građenje startapa, a šta građenje malog biznisa – gde imaju sličnosti, a gde razlike.

Startapi, mali biznisi, preduzetništvo – Šta je šta?

Startap je kompanija ili projekat koji pokreće preduzetnik ili grupa preduzetnika (osnivača), koji traže način da efikasno razviju i validiraju biznis model. Oni taj biznis model menjaju u skladu sa potrebama korisnika (pivotiraju), dok ne pronađu onaj koji ima potencijal da bude skalabilan (da brzo raste). Startapi su novi biznisi koji imaju nameru da rastu, brzo se razvijaju, da imaju zaposlene i brzo šire tim koji im pomaže da dostignu ambiciozne ciljeve.

Preduzetništvo i startapi imaju sličnosti, ali ne podrazumevaju iste stvari. Preduzetništvo je termin koji se odnosi na sve nove biznise, uključujući i samozapošljavanje, kao i male biznise koji nemaju nameru da rastu u istoj meri kao i startapi.

Mali biznisi su novi biznisi kojima je ciljna grupa i tržište dosta manje od onog koje ciljaju startapi. Postaju profitabilni i održivi brže nego startapi, ali je njihov rast dosta ograničen.

Startapi se često susreću sa velikom nesigurnošću i imaju veliku stopu neuspeha, ali nekolicina startapa ima potencijal da postane veoma uticajna u svetu. Mali biznisi, sa druge strane, najčešće ciljaju klijente i kupce u njihovoj zemlji ili lokalnoj zajednici.

Primeri domaćih startapa: Frame, SevenBridgesContentInsights, 3Lateral, itd.

Primeri domaćih malih biznisa: Ćao Šećeru, Ferdinand Knedle, Škrabac, Heartcore, Knjiški moljac, itd.

Izvori finansiranja startapa i malih biznisa

Izvori finansiranja startapa

Izvori finansiranja startapa, image by rawpixel from Pixabay

Najbitnija razlika između ove dve vrste biznisa jeste u izvorima finansiranja. I jedni i drugi se mogu finansirati iz sopstvenog džepa, ali je u slučaju startapa ovo dosta redak slučaj. Startapima je potreban brz razvoj i konstantna akvizicija novih korisnika, pa su iz tog razloga troškovi dosta veći od troškova pokretanja malog biznisa.

Mali biznisi se mogu finansirati iz ličnog džepa, ali i pomoću apliciranja za razne državne fondove (grantove), a najčešće pomoću kredita u banci.

Startapi se finansiraju iz ličnog džepa, pomoću državnih fondova (grantova), a najčešće pomoću investicionih fondova i biznis anđela.

Ukoliko mali biznis ne dobije grant ili kredit za koji aplicira, to ne znači nužno da će se firma ugasiti, već da će njen razvoj i rast biti sporiji i teži. Sa druge strane, startapi koji ne uspeju da podignu investiciju koju traže, često moraju da ugase svoj posao.

Mali biznisi ostvaruju profit na osnovu prodaje koju ostvaruju i na taj način brzo postaju održivi. Dakle, uspešnost malog biznisa meri se kroz njegovu profitabilnost.

Na ovu temu smo razgovarali sa Tijanom Rackov u četvrtoj epizodi našeg ,,StartUP – Put uspeha’’ podkasta. Tijana smatra da je jedna od ključnih razlika između startapa i malih biznisa u tome na koji način se ocenjuje njihova uspešnost.

,,Kada kažemo uspešnost startapa, ljudi često misle na profitabilnost. Profitabilnost jeste bitna, ali je mnogo bitnija za biznise. Startapi se, u samom početku i dobar niz godina nakon početka, ne fokusiraju i ne evaluiraju u odnosu na profitabilnost već u odnosu na top line growth, tj. rast prihoda iz godine u godinu. Veoma je čest slučaj da neki startapi nisu profitabilni, ali da imaju neverovatan top line growth i zbog toga se smatraju uspešnim, jer pokazuju veliki potencijal za rast.’’, podelila je Tijana.

Startape uglavnom prati eksponencijalni rast. To znači da taj startap ima konstantnu potrebu da ulaže u akviziciju novih korisnika i kupaca i da se brzo širi. Da bi startap iz Srbije mogao da raste, neophodno je da brzo izađe iz Srbije i regiona kako bi mogao da dostigne željeni rast na nekim većim tržištima. Startapima je konstantno potreban novac, zato što konstantno plaća cenu akvizicije novih korisnika. Taj novac najčešće dolazi od investicije, jer prihodi kompanije nisu dovoljni da pokriju troškove.

Srpsko tržište je još uvek u ranoj fazi razvoja, pa je na njemu veoma teško skalirati startap biznis, pogotovo kada je u pitanju fizički prozivod. Sama prozivodnja jednog fizičkog proizvoda dosta košta i potrebno je više vremena. Sa druge strane, softver rešenja imaju mnogo veći potencijal za brži rast.

Koja je razlika između kredita i investicionih fondova?

Image by Olya Adamovich from Pixabay

Veliki problem u mešanju termina startapa i malih biznisa u Srbiji nastaje u slučaju kada banke reklamiraju kredite namenjene startapima, koje su zapravo namenjene malim biznisima. Startapi u početku nemaju redovno prihode i ne mogu da vraćaju kredit, dok mali biznisi brže dostižu profitabilnost i stabilniji su u smislu vraćanja kredita. Ovo stvara dodatnu zabunu među osnivačima koji nisu sigurni u koju kategoriju spadaju.

Krediti moraju da se vrate, a novac dobijen od investicionih fondova ne (sem ako ne prekršite ugovor sklopljen sa fondom). Banke ne ulažu u startape zato što sa sobom nose veliku stopu nesigurnosti i mogućnost neuspeha. Mali biznisi rastu polako i do određene granice, ali rastu brže i stabilnije u odnosu na startap, te novac koji dobiju preko kredita mogu brže da vrate.

Startapi rastu sporije i teže, ali ukoliko uspeju da porastu, ROI za investitora je mnogo veći.

ROI = return on investment = zarada na investiran novac

Na samom početku, osnivači moraju da budu svesni toga u koju kategoriju njihov biznis spada kako bi mogli da znaju koju vrstu finansiranja i mentorstva traže i koji koraci im dalje slede.

Razlika u potrebnim znanjima

U slučaju pokretanja malog biznisa, osnivačima je potrebno mentorstvo u vezi sa prodajom i reklamiranjem, kreiranjem profila idealnog korisnika, kao i u odabiru kanala pomoću kojih se obraćaju korisnicima. U ranim fazama rasta je bitno uspostaviti dobre procese i operacije, kao i utemeljivanje dobre prodaje.

U slučaju pokretanja startapa, osnivačima je potrebno mentorstvo u vezi sa oblikovanjem biznis modela i pivotiranjem, razvojem biznisa i traženjem investicije. U ranim fazama razvoja, akcenat je na kreiranju MVP-a i što bržem izlasku na tržište.

Razlike u liderstvu

Image by rawpixel from Pixabay

Pomenute faze u razvoju podrazumevaju velike promene na polju ideje, tima i strategije rasta. Kroz takve promene može uspešno da prođe tim koji je otvoren i razvija svoje sposobnosti da uči paraleno sa razvojem samog proizvoda/usluge/sistema. Na ovu temu smo razgovarali sa Natašom Kažić, internacionalnim marketing profesionalcem, u prvoj epizodi podkasta, a ona je sa nama podelila koje izazove je morala da prevaziđe na svom početku rada u startapu:

,,Ovo je meni lično bio veliki pain point u trenutku kada sam izašla iz korporacije i kada sam započela svoje startap iskustvo. Morala sam da potpuno promenim način rada i da podesim svoj način liderstva. U korporaciji sam navikla da imam čitavu vojsku ljudi koja odgovara meni i bila sam usmerena na rad sa ljudima i sofisticirane liderske sposobnosti, poput mentorstva i startegije. Međutim, u startapu sve to moraš odjednom da radiš – i da si lider, i da si mentor i kolega sa ostalim suosnivačima i sa ostalim članovima tima. Nema ko drugi da završi operativu za tebe, već i to moraš ti, a da nikada ne izgubiš strategiju iz vida i onaj ultimativni cilj. I uz sve to, da usput rešavaš probleme svojih korisnika, kao i probleme koje ti imaš dok ne nađeš rešenje za krajnji proizvod. Meni je to bilo dosta šokantno, ali sam se vremenom prilagodila.’’, podelila je Nataša.

U našem programu Startup put uspeha sa timovima prolazimo kroz individualno praćenje i planiranje rasta i pružamo podršku na tom putu, kroz individualne mentorske sesije, radionice i predavanja. Na taj način, timovima pomažemo da realizuje svoje ciljeve i da njihov put ka toj realizaciji bude uspešan. Jedna od bitnih stvari kojom se bavimo na programu jeste sposobnost jednog tima da uči i da se razvija, i kao tim, ali i kao pojedinci. Ta fleksibilnost i sposobnost brzog prilagođavanja promeni i na planu liderstva su bitni iz dva razloga. Prvi uzima u obzir prethodna profesionalna iskustva startapera. Drugi razlog je što je upravo sposobnost tima da uči jedan od ključnih pokazatelja liderstva na osnovu kog investitori odlučuju da li će uložiti baš u razvoj vaše ideje.

Startap scena u Srbiji polako, ali sigurno raste. Sve su češće priče onih koji su uspeli, pa se iz tog razloga sve više ljudi ohrabruje na ovakav rizičan poduhvat, a mi se radujemo novim pričama koje će se tek pojaviti. Da li i vi razvijate neko inovativno rešenje?

Prijavite se na Demo day 14. septembra! Želimo da čujemo više o vašoj ideji. Učestvovanjem na Demo day ulazite u izbor za program Startap put uspeha, program namenjen startapima koji žele da izađu na tržište velikih brojki. Prijavite se!

Cover image by rawpixel from Pixabay.